Сажетак
Са реформом школства код нас, као тип рада, потпуно се одомаћила тзв. едукативна радионица. Разматрање порекла оваквог типа рада води нас до психотерапије педесетих година 20. века у САД, одакле се убрзо преселио у хуманистичке науке и области дивергентног стваралаштва, те и у образовање. Данас готово да не постоји област људског стваралаштва у којој се не примењује нека врста радионице, па је срећемо и у библиотекарству.

Иако постоје основне претпоставке едукативних радионица, влада произвољност у именовању неког типа рада као радионичког. Посебан проблем је његова ефикасност, поготово ако се он сведе, као што се то код нас дешава, на неколико популарних техника којима се покушава задовољити само форма радионице, без имало бриге за ефекте учења.

Кључне речи:
радионица, образовање, библиотекарство

Преузми пун текст (245 KB)