Сажетак
Циљ овог рада није да понуди коначан одговор о улози и судбини читања у дигиталном добу, већ да отвори неколико питања о смислу читања у савременом свету и да покаже да је реч о феноменима који су веома индикативни не само за свет књига и библиотека, већ и за културу и друштво у целини.
Више од пет векова наш интелектуални и културни дискурс обликују модели комуникације који проистичу из природе штампаних медија, тако да прелазак на мрежно и електронско комуницирање доноси наговештај радикалног преустројства у моделу понашања и разумевања света, у поимању ауторитета, у односу аутора и читалаца, у начину на које циркулишу идеје и модели понашања и мишљења. Између дигиталних оптимиста и дигиталних скептика, развијена друштва данашњице (Сједињене Америчке Државе, Шведска) осмишљавају, реализују и промовишу бројне програме за промоцију књиге и читања, као темељне претпоставке за достизање информационе писмености. Носиоци тих активности најчешће су невладин сектор и библиотеке.

Кључне речи:
читање, разумевање, дигитално доба, информациона писменост, кликовно мишљење, електронска књига, штампана књига, промоција књиге, промоција читања, електронска комуникација.

Преузми пун текст (253 KB)